Cr­no­gor­ski me­di­ji su to­kom kam­pa­nje za lo­kal­ne iz­bo­re na Ce­ti­nju, Moj­kov­cu i Pet­nji­ci naj­vi­še iz­vje­šta­va­li o ce­tinj­skim iz­bo­ri­ma, a iz­bor­nu kam­pa­nju tre­ba­lo bi pro­du­ži­ti ka­ko bi se gra­đa­ni­ma omo­gu­ći­lo da do­bi­ju što re­al­ni­ju sli­ku op­ci­ja ko­je su im na ras­po­la­ga­nju, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), ko­je je pred­sta­vlje­no na kon­fe­ren­ci­ji „SPI­No­FACT – Po­li­tič­ko ogla­ša­va­nje iz­me­đu spi­na i či­nje­ni­ca”. Ko­or­di­na­tor za raz­voj u CGO Da­mir Ni­ko­če­vić ka­zao je da je kom­pa­ni­ja Ar­hi­med za po­tre­be te or­ga­ni­za­ci­je spro­ve­la mo­ni­to­ring me­di­ja od 1. do 26. no­vem­bra, ko­ji se od­no­sio na ak­tiv­no­sti po­li­tič­kih su­bje­ka­ta ve­za­ne za lo­kal­ne iz­bo­re na Ce­ti­nju, Moj­kov­cu i Pet­nji­ci.
Tim mo­ni­to­rin­gom su, ka­ko je po­ja­snio, bi­le ob­u­hva­će­ne in­for­ma­tiv­ne i va­nin­for­ma­tiv­ne emi­si­je te­le­vi­zi­ja RTCG1, Vi­je­sti, Pink M i Pr­va, dnev­ni li­sto­vi „Vi­je­sti”, „Dan”, „Po­bje­da” i „Dnev­ne no­vi­ne” i on­lajn me­di­ji Ka­fe del Mon­te­ne­gro (CdM), Por­tal Ana­li­ti­ka i Por­tal Vi­je­sti.
– Ka­da je ri­ječ o te­ma­ma, me­di­ji su naj­vi­še iz­vje­šta­va­li o lo­kal­nim iz­bo­ri­ma na Ce­ti­nju. Ma­nje-vi­še ujed­na­čen je broj ob­ja­va ka­da su u pi­ta­nju Pet­nji­ca i Moj­ko­vac – re­kao je Ni­ko­če­vić.
Go­vo­re­ći o štam­pa­nim me­di­ji­ma, ka­zao je da je ubje­dlji­vo naj­vi­še kam­pa­nju pra­tio dnev­ni list „Dan” i na­ro­či­tu pa­žnju po­sve­tio Ce­ti­nju kao po­seb­noj te­mi.
– „Po­bje­da” i ND „Vi­je­sti” su, ta­ko­đe, naj­vi­še pra­ti­le Ce­ti­nje, a što se ti­če Pet­nji­ce i Moj­kov­ca za­stu­plje­nost je ma­nje-vi­še iz­jed­na­če­na – na­veo je Ni­ko­če­vić.
Po nje­go­vom su­du, naj­vi­še ob­ja­va su ima­li DPS, De­mo­kra­te i URA. Naj­ve­ća dis­pro­por­ci­ja iz­me­đu pla­ni­ra­nih i ne­pla­ni­ra­nih ob­ja­va, ka­ko je re­kao, uoče­na je kod DPS-a, što uka­zu­je na pret­po­stav­ku da su osta­li po­li­tič­ki su­bjek­ti u svo­jim istu­pa­nji­ma naj­vi­še po­mi­nja­li ovu par­ti­ju. Ni­ko­če­vić je, pred­sta­vlja­ju­ći is­tra­ži­va­nje za Ce­ti­nje, re­kao da je naj­vi­še pla­ni­ra­nih ob­ja­va imao DPS, po­tom De­mo­kra­te i po­kret URA, a isto je za broj ne­pla­ni­ra­nih ob­ja­va.
Ni­ko­če­vić je re­kao da je naj­ve­ći broj ob­ja­va u štam­pa­nim me­di­ji­ma imao DPS, po­tom De­mo­kra­te i Gra­đan­ski po­kret URA.
Iz­vr­šni di­rek­tor CGO Da­li­bor­ka Ulja­re­vić oci­je­ni­la je da je is­tra­ži­va­nje te or­ga­ni­za­ci­je uka­za­lo na ra­ni­je apo­stro­fi­ra­nu du­bo­ku po­la­ri­za­ci­ju i po­li­ti­za­ci­ju me­di­ja.
– To sve ukup­no ne do­pri­no­si objek­tiv­nom in­for­mi­sa­nju gra­đa­na i gra­đan­ki, ko­je je od ključ­nog zna­ča­ja za raz­voj po­li­tič­ke kul­tu­re i ve­će par­ti­ci­pa­tiv­no­sti bi­ra­ča i po­sle­dič­no nji­ho­vim iz­bo­ri­ma za­sno­va­nim na sna­zi ar­gu­me­na­ta – is­ta­kla je Ulja­re­vi­će­va.
Am­ba­sa­dor Kra­lje­vi­ne Ho­lan­di­je Henk Van Den Dol oci­je­nio je da su ne­za­vi­sni, od­go­vor­ni i plu­ra­li­stič­ni me­di­ji ključ­ni za otvo­re­no dru­štvo u Cr­noj Go­ri, po­seb­no u pe­ri­o­du pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji.
– In­sti­tu­ci­o­nal­no i prav­no gle­da­no, okvir cr­no­gor­skih me­di­ja je uglav­nom u sa­gla­sno­sti sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma i te­ko­vi­nom pra­va EU. Ima­ju­ći to na umu, pri­mje­na tih za­ko­na je od ključ­nog zna­ča­ja – is­ta­kao je am­ba­sa­dor Ho­lan­di­je.
Na pa­ne­lu „Po­li­tič­ko ogla­ša­va­nje u Cr­noj Go­ri – pred­no­sti i ogra­ni­če­nja” u okvi­ru ove kon­fe­ren­ci­je, za­mje­nik glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Ni­ko­la Mar­ko­vić pred­sta­vio je po­dat­ke o po­li­tič­kom re­kla­mi­ra­nju u na­šem li­stu, upo­re­đu­ju­ći ih sa bro­jem ob­ja­va u kam­pa­nji za lo­kal­ne iz­bo­re u tri op­šti­ne. Mar­ko­vić je uka­zao da ne­ma ni­ka­ve re­la­ci­je iz­me­đu stra­na­ka ko­je su se re­kla­mi­ra­le, a to su De­mo­kra­te i URA, sa bro­jem ob­ja­va u kam­pa­nji, što ja­sno uka­zu­je da efe­kat pla­će­nog po­li­tič­kog ogla­ša­va­nja ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa ure­đi­vač­kom po­li­ti­kom „Da­na”.
Mar­ko­vić sma­tra da je do­šlo do od­re­đe­ne za­bu­ne zbog to­ga što Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka de­fi­ni­še po­stu­pa­nje me­di­ja.
– To je pot­pu­no ne­pri­rod­no. Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka tre­ba da de­fi­ni­še nji­ho­vo po­na­ša­nje, a po­na­ša­nje me­di­ja tre­ba da de­fi­ni­še Za­kon o me­di­ji­ma i na­ša esnaf­ska pra­vi­la, da­kle Ko­deks no­vi­na­ra – na­veo je Mar­ko­vić.
Ono što je ključ­no je­ste da, ka­ko je re­kao, me­di­ji mo­ra­ju da us­po­sta­ve stan­dar­de, od­bra­ne svo­ju ure­đi­vač­ku po­li­ti­ku i pro­fe­si­o­nal­ni dig­ni­tet i, ka­ko je ka­zao, ni­je­dan po­li­tič­ki su­bjekt ne smi­je da mi­sli da će zbog to­ga što se ne­gdje re­kla­mi­ra mo­ći da ima pri­vi­le­go­van po­lo­žaj.
Di­rek­tor Te­le­vi­zi­je Cr­ne Go­re Vla­dan Mi­ću­no­vić ka­že da su cr­no­gor­ski po­li­ti­ča­ri za­u­ze­li pro­stor ko­ji po­ku­ša­va­ju da ši­re i, ka­ko je re­kao, te­ško je od njih oče­ki­va­ti da će se od­re­ći pra­va ko­je su već osvo­ji­li.
Vla­snik por­ta­la CDM Bo­ris Dar­ma­no­vić ka­zao je da je in­ter­net naj­vi­še do­pri­nio slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja i in­for­mi­sa­nja upra­vo zbog to­ga što je kre­nuo od ne­če­ga što je ne­re­gu­li­sa­no.
– Go­di­na­ma una­zad za­la­ga­li smo se za za­kon­sku de­re­gu­la­ci­ju, od­no­sno sa­mo­re­gu­la­ci­ju, i tu le­ži su­šti­na me­dij­skih slo­bo­da. Ula­zi­ti u ne­ku po­nov­nu de­talj­nu re­gu­la­ci­ju in­ter­net me­di­ja mi­slim da je ap­so­lut­no ne­ga­tiv­no – re­kao je Dar­ma­no­vić.
Pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra CE­MI-ja Zlat­ko Vu­jo­vić sma­tra da cr­no­gor­ske elek­tron­ske pu­bli­ka­ci­je u ve­li­koj mje­ri slu­že za ob­ra­čun ili dis­kre­di­ta­ci­ju pro­tiv­ni­ka.
M.V.


Sli­ka naj­bo­lja za vri­je­me iz­bo­ra

Po­moć­ni­ca di­rek­to­ra za mo­ni­to­ring u Agen­ci­ji za elek­tron­ske me­di­je Sun­či­ca Ba­kić, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje uče­sni­ka kon­fe­ren­ci­je, re­kla je i da, „na­ža­lost, mo­ra da gle­da i pro­gram Pink M te­le­ve­zi­je”.
– Ulo­ga me­di­ja za ostva­ri­va­nje pra­va na fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re je ne­mjer­lji­va. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni da po­red onih dru­štve­no pre­po­zna­tih ulo­ga me­di­ja, kao što su in­for­mi­sa­nje, nad­zor, edu­ka­ci­ja, plat­for­ma za raz­mje­nu mi­šlje­nja, me­di­ji je­su sli­ka jed­no­ga dru­štva. I me­di­ji je­su pa­ra­me­tar ste­pe­na de­mo­kra­tič­no­sti jed­nog dru­štva. A ta sli­ka ni­kad ni­je to­li­ko ja­sna kao u vri­je­me iz­bo­ra – is­ta­kla je Ba­ki­će­va.